1860. – Београд је први пут подељен на 6 квартова: Варошки, Дорћолски, Палилулски, Теразијски, Савамалски и Врачарски. Тако су Београђани, ишчекујући другу владавину Михаила Обреновића, и званично били категорисани као Врачарци, Дорћолци, Палилулци, итд. Квартови су представљали одељења Управе са канцеларијама и службеницима, а њихови управитељи имали су да подносе дневне рапорте управитељу вароши. Он је био непосредно подређен попечитељу унутрашњих дела, а овај је извештај о стању у вароши морао да саставља сваких петнаест дана.
Кафански живот је био једна од главних тема које су окупирале пажњу градског живља. У Теразојском кварту је било чак 64 кафане, Савамалском 43, Дорћолском 28, Палилуском. Затим следе Варошки са по 23 кафане и на крају Врачарски који их бројао 22. Подаци говоре да је у Београду тада живело тек око 50 000 душа, што ће рећи да је на око 250 људи „падала“ једна кафана. Урбанизацијом околног појаса град се ширио, а 150 и кусур година касније град је подељем у око 17 савремено организованих општина. Од њих су смо две сачувале тадашње темеље – Палилула и Врачар, док су остали квартови припојени већим општинским управама.
Фотографија:Кнез Михаилова некад; http://www.rasen.rs/