1817. – Убијен је Ђорђе Петровић Карађорђе, зачетник династије Карађорђевић и вођа Првог српског устанка. Након Сече кнезова почетком 1804, коју су извршили јаничари познати као дахије, Срби Београдског пашалука су одлучили да подигну устанак. Окупљени побуњеници изабрали су Карађорђа Петровића за вођу устанка против дахија. Он постаје покретачка снага свенародног покрета за национално ослобођење као врховни предводитељ, Господар и Вожд српски, државотворац, војсковођа и дипломата.
Упоредо са ослобађем територија, стварана је српска државна управа и учвршћиван положај Вожда. Основани су Правитељствујушчи Совјет, судови, поште, регуларна војска, Велика школа у Београду и основне школе по свим већим местима у Србији. Карађорђеви закони и уставне реформе дају Србији карактер правне државе. Крајем 1808, он је проглашен за наследног српског вожда, а Уставном реформом из 1811, учврстио је свој положај вође устаника и државе. Мир није трајао дуго. Због Наполеоновог похода, Русија је потписала мир са Турском 1812. и оставила Србију да се сама суочи са неупоредиво бројнијом и боље опремљеном турском војском. Дугогодишње ратовање ослабило је српску војску, и Први српски устанак у крви је угушен.
Карађорђе је са породицом и најистакнутијим војводама прешао у Аустрију, а потом у Бесарабију (Русија). Карађорђев циљ је био заједнички устанак Грка, Срба и Бугара и стварање велике балканске државе. Са намером да покрене заједничку борбу, Карађорђе тајно прелази у Србију. По налогу турског везира и Кнеза Милоша, Карађорђе је убијен у Радовањском Лугу код Смедерева, у ноћи између 24. и 25. јула 1817. године. Његово тело почива у маузолеју цркве Светог Ђорђа на Опленцу, задужбини Краља Петра I.
Фотографија: https://www.vesti.rs/