1809. – У Пешти је преминуо Јован Мушкатировић, српски књижевни просветитељ, први српски адвокат у Угарској, правник и историчар. Након завршених студија права у Пешти, постао је први адвокат међу Србима у Угарској. Године 1778, постављен је за сенатора пештанске општине. Као једини Србин адвокат био је адвокат фрушкогорских манастира. По налогу карловачког митрополита Мојсеја Путника у Бечу је код власти заступао и тражио српска права. Пријатељовао је са Доситејем Обрадовићем и Атанасијем Димитријевићем Секерешом, који је тада био цензор српских књига. Био је 1794. надзорник српске школе у Пешти.
Мушкаторивић је живео у Новом Саду. Године 1785. против њега се подигла хајка, јер је клеветао чланове војног суда. Након што су његове тврдње о пристраности војних судија доказане, 1786, продао је кућу у Новом Саду и преселио се у Пешту. Тада је постао сенатор у скупштини града Пеште 1787-1788. године. Својим стручним саветима и актима помагао је српске посланике у Темишвару и Пешти. Период живота који је провео у Пешти, обележен је књижевним радом.
Мушкатировић је као књижевник био рационалиста и критичар црквених установа, први сакупљач народних умотворина међу Србима, историчар и привредни писац. Објавио је 1786. године Размишление о праздници у којем је указао на паганске обичаје које народ слави.Најпознатија дела су му „Причте илити по простому пословице“ (1787. године у Бечу, а 1807. године у Будиму) и историјски спис „Черте серпског живота у Унгарији„.
Фотографија: https://gallery.hungaricana.hu/hu/SzerencsKepeslap/