1907. – У Луботињу је рођен Петар Лубарда, српски и југословенски сликар и академик. Лубарда је био један од српских најзначајнијих сликара 20. века. Студирао је сликарство у Уметничкој школи у Београду, а наставио кратко у Паризу на Académie des Beaux Arts. Излагао је у Салону независних, а по повратку у Београд, учествовао је на пролећним и јесењим изложбама Удружења ликовних уметника. Самостално је наступао у Београду, Титограду и Љубљани. Међународна јавност имала је прилике да види његове најбоље радове на интернационалним изложбама у Паризу и Бриселу и бијеналима у Венецији, Токију и Сао Паолу.
Победио је на бијеналу у Сао Паолу 1954. године, а потом и у Јапану. Добио је и Хердерову и Гугенхајмову награду. Због ових, а и разних других постигнућа постао је југословенски културни дипломата. У Сао Паолу је једногласно победио поред радова Далија, Мура, Пикаса, а Пикаса је победио поново на бијеналу у Јапану.
Његова изложба 1951. године у галерији УЛУС представља званичан датум историје уметности којим се обележава увод у разматрање естетике модерности и раскид са традиционалним. Лубарда је свакако једна од најзначајнијих фигура која превазилази националне оквире и успешно се реализује на међународној уметничкој сцени.Најпознатије његове слике су: „Гуслар“, „Црногорски пејзаж“, „Косовски бој“, „Црква“… У последњем стваралачком периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит. Сликарску заоставштину поклонио је Београду 1973. године. Његова породична кућа је претворена у легат (Легат Атеље Петра Лубарде) и обновљена 2012. године, а за публику је отворена 2014. године.
Фотографија: Петар Лубарда; https://www.modernagalerijabeograd.com/en/petar-lubarda-2/