На данашњи дан

1861. – У Новом Саду (тадашњој Царевини Аустрији, а од 1867. Аустроугарска монархија) основано је Српско народно позориште. У то доба у Новом Саду већина житеља је била српске народности, велики број је био високообразован, три четвртине има и трговина били су у рукама Срба, тако да није случајно што је баш у Новом Саду основано ово позориште. 

Српско народно позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић. У припреме око оснивања били су укључени и Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић Змај. Позориште је имало циљ да као национална установа, путем драмске књижевности и глумачке уметности, преноси српску реч и историју, буди националну свест и подиже културни ниво Срба. Тиме се настојало пружити отпор бечкој и пештанској власти.

 Позориште није било државна установа, те је Српска читаоница основала Друштво за Српско народно позориште које ће водити бригу и финансирати Позориште. Оснивачка скупштина Друштва донела је 1863. и први Устав Друштва. Али  цар Франц Јозеф потписао је одобрење за оснивање и рад Друштва тек у јулу 1865. Друштво је имало свој Управни одбор на челу са начелником.  Месни позоришни одбори били су по целој Војводини и имали задатак да организују рад Позоришта у својим местима приликом гостовања. Први управник био је Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867. када се одазвао позиву кнеза Михаила и са половином глумаца отишао у Београд и основао Народно позориште. На Ђорђевићево место дошао је Антоније Хаџић. Српско народно позориште је најстарије професионално позориште у Срба, које постоји у свом континуитету све до данас.

Фотографија: https://www.snp.org.rs/