1876. – У Београду је рођен Александар Белић, најпознатији српски лингвиста, професор славистике и ректор Београдског универзитета, дугогодишњи и доживотни председник Српске академије наука и уметности, члан бројних академија и научних друштава, дипломата и велики родољуб.
Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. По завршетку студија вратио се у Београд где је 1899. постављен за доцента Велике школе. Након одбрањеног доктората на Универзитету у Лајпцигу изабран је за редовног професора Београдског универзитета и то српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике. Основао је 1905. часопис „Српски дијалектолошки зборник“, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година.
Дописни члан Српске краљевске академије постао је 1905, а њен редовни члан 1906. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године, а председник Српске краљевске академије постао је пред 1937. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада. Био је члан неколико академија наука: југословенске, словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и Данског краљевског друштва. Такође је био почасни професор Универзитета „Ломоносов“ и Универзитета у Глазгову.
Фотографија: https://www.sanu.ac.rs/clan/aleksandar-belic/