1972. – У Београду је умрла Делфа Иванић, хуманиста, једна од оснивача „Кола српских сестара“, прва жена у Краљевини Југославији која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл“ Међународног Црвеног крста. До почетка Балканских ратова Коло српских сестара је организовало болничке курсеве за жене. Тако је Коло дочекало ратове са око четиристо обучених болничарки.
На идеју да се формира болница Кола српских сестара, Делфа Иванић је, уз подршку осталих управних чланица, дошла још почетком септембра 1912. године. Болница Кола је имала места за 140 рањеника и болесника, а налазила се у два павиљона Основне школе „Цар Урош“ на Врачару. Делфа Иванић је осим рада на формирању болнице у Београду успела да организује још две мање болнице у Љешу и Драчу, где је њен супруг Иван Иванић постављен за начелника. Чланице Кола су у време Балканских ратова оснивале и прихватне центре за рањенике широм Србије, такозване чајџинице.
После окупације земље 1915. рад свих удружења, па и Кола српских сестара је забрањен, а одбори распуштени. Међутим, чланице женских друштава које су се нашле у избеглиштву наставиле су да раде. Прикупљале су помоћ на разне начине, оснивале нова друштва, попут Комитета српских жена у Паризу и Ници, који су организовале Станка Лозанић и Делфа Иванић.
Женска друштва су својим радом успела да спасу многобројну ратну сирочад, да превију небројане ране и нахране хиљаде гладних уста. Несебични рад су многе платиле животом, било као жртве епидемија, било као жртве окупатора. Колико год било тешко, оснивања женских друштава у том предратном периоду означило је почетак борбе за независност српске жене.
Фотографија: УБ ”Светозар Марковић”/ Wiki