1791. – Митрополит Стефан Стратимировић је известио илирског дворског канцелара о жељама Срба да отворе своју гимназију. Тада је основана Карловачка гимназија, која се у то време звала Илирска гимназија. Била је то прва српска гимназија. Митрополит Стратимировић је приволео богатог карловачког трговца Сабова да новац који је желео да издвоји у добротворне сврхе, употреби за оснивање гимназије. Димитрије Анастасијевић Сабов дао је 20.000 форинти у сребру. Њему су се придружили и други имућни Срби из Карловаца, прикупивши још 13.100 форинти. Тако су се створили финансијски услови за отварање прве српске гимназије. Иако је почела са радом тек 12. децембра 1792. године, након што је Цар Фрања I, после свих перипетија потврдио друго закладно писмо и одобрио наставни програм Гимназије, њен значај је био немерљив. Ова српска велика гимназија карловачка, убрзо по оснивању, постала је средиште српске просвете, културе и духовности. У почетку су њени ђаци били из Карловаца и околине, али не задуго, у гимназију почињу пристизати ђаци из свих српских крајева.
Гимназија је првих сто година деловала у старој згради Латинске школе. За то време, кроз њене учионице, прошло је више од 18.000 ученика. Од 1907. године наставу у гимназији могле су да прате и девојке. Од 1921. године гимназија постаје државна реална. Многи знаменити људи су били карловачки ђаци и професори, као што су: Павле Соларић, Димитрије Давидовић, Сима Милутиновић Сарајлија, Милован Видаковић, Јосиф Рајачић, Стефан Шупљикац, Јован Стерија Поповић, Јован Суботић, Бранко Радичевић, Димитрије, Ђорђе Натошевић, Милан Јовановић Батут, Васа Стајић, Вида Огњеновић и други.
Карловачка гимназија је власник и чувар Спомен библиотеке, коју чине 18198 књига, рукописа, велики број српских књига 18. и 19. века, штампаних србуља, рукописа, часописа и листова. Данас је у овој згради филолошка гимназија. Школа има веома вредну библиотеку за историју Срба у Мађарској.
Фотографија и извор: https://www.karlovackagimnazija.rs