1761. – У Араду (тадашња Хабсбуршка монархија) рођен је Сава Текелија (Поповић), књижевник, српски доктор права, народни добротвор, оснивач првих српских просветних институција – Текелијанума, први доживотни председник Матице српске. После завршене основне школе у Араду, од 1775. је похађао Вишу гимназију у Будиму, где је учио филозофију, реторику, поезију на латинском језику. Од 1779. до 1780. у Будиму је учио филозофију и цртање.
Похађао је Бечки универзитет, где је од 1780. до 1782. студирао права, на које се у то време опредељивала већина високих српских интелектуалаца, јер су водећу улогу имали Срби, посебно у јужној Угарској (Пешта и Нови Сад). У Бечу је учио кривично, канонско, природно право, а уз то физику и анатомију. Осим тога је учио цртање, да свира виолину и језике француски, италијански и шпански. Пре тога је већ знао латински и немачки, а грчки је учио од Доситеја Обрадовића. Као становник Арада говорио је румунски и мађарски. Касније је научио енглески и руски.Мада је био одличан студент, у недостатку материјалних средстава 1782. морао је да пређе у Пешту, где је завршио права на Будимском универзитету. Студије је завршио 1785, а наредне године је постао први доктор правних наука код Срба.
Схвативши да је образовање покретач развоја српског друштва 1838. у Пешти је основао задужбину Текелијанум, за школовање сиромашних и најбољих српских ђака и студената из свих крајева где су живели Срби. После настанка Српског народног позоришта (1812), и Матице српске (1826), Текелијанум се сматра трећом званично најважнијом установом Срба у Угарској. Матица српска га је 1841. изабрала за почасног председника и на том месту је остао до смрти, активно учествујући у њеном раду. Његовом смрћу 21. септембра/7. октобра 1842. године нестао је и последњи мушки члан породице Текелија, после скоро више од 150 година. Сахрањен је у породичној гробници у Цркви Светих Петра и Павла у Араду.
Фотографија: https://www.muzejvojvodine.org.rs/