1831. – У Табану (српској четврти Будима) рођен je Корнелије Станковић, први српски школовани музичар –композитор, хоровођа, пијаниста, диригент, мелографиста и текстописац. После завршене гимназије у Пешти, студирао је музику у Бечу, али је због туберкулозе морао отказати усавршавање у Русији.
Први српски црквени хорови и грађанска музичка друштва у Аустроугарској и Србији су до његове појаве на богослужбеном и концертном репертоару имали композиције руских аутора и мање познатих музичара. Објављивањем Станковићевих дела, хорским певачима и диригентима постали су доступни нови хармонизовани напеви српског народног појања. Уместо страних композиција увео је српске народне песме, хармонизоване за хорски ансамбл. Основао је и тзв. „приуготовни хор“, са циљем да члановима хора пружи додатно, теоретско образовање. У тежњи ка подизању музичког образовања у Србији, саставио је и план за оснивање „Правителствене школе музике“, прве музичке школе у Београду.
Осим што их приређивао и објављивао, световне и црквене мелодије, Станковић је уз своје ауторске клавирске композиције одржавао и концерте. Његов предани рад на очувању и неговању српског народног стваралаштва оставио је дубок траг у музичкој и укупној културној српској историји. Њему у част објављена су многа дела и значајне музичке установе и награде носе његово име. Умро је у 36. години и иза себе оставио велика дела која су постала његово трајно завештање српској култури.
Фотографија: https://www.medias.rs/