1780.- Рођен је Јернеј Копитар, велики слависта који је подупирао Вука Караџића у реформи српског језика. Након што је завршио основно образовање у Љубљани, Јернеј је отишаоу у Беч где се након 2 године студије права преоријентисао на историју и филологију. Убрзо је постао прегледач за словенске и новогрчке књиге. Добио је стално намештење у Дворској библиотеци, где ће остати до смрти.
Као научник је значајан јер је темељно и исцрпно расправљао филолошка, историјска, етнографска и правно-историјска питања. У правопису је учио да свако слово треба да има свој глас. Када је успешно извршио посао око дефинисања граматичких правила за свој матерњи словеначки језик, окренуо се другим словенским језицима. Желео је да практично реши проблем латинице код словенских народа, јер је била непотпуна.
Када је упознао Вука Караџића, био је фасциниран прикупљеним народним умотворинама и Вуковом жељом за реформом језика. Тако је подржао Вука да објави у Бечу 1814. Малу србску просто-народну пјесмарицу. Затим је помогао Вуку и на пројекту обликовања српског књижевног језика, утемељеног на народном говору. Као Вуков сарадник био је значајан за Србе, јер га је подржао на три подручја: 1) да објави прву граматику српског језика, 2) да прикупља а затим објави народне умотворине, 3) да прикупља речи народног говора како би издао Први српски речник.
Фотографија: https://www.semberija.info/lat/news/kultura/