1813. – Изведена је прва световна, грађанска позоришна представа на српском језику. Наиме, Јоаким Вујић је поставио комад „Крешталица“, по тексту аустријског писца Коцебуа, у Мађарском позоришту „Пондела“ у Пешти и овај датум означава почетак српског театра.
Мађари су основали свој театар још 1790. и играле су се представе већином популарних немачких писаца. У мађарској јавности појавило се велико интересовање за српски устанак Карађорђа. Имајући то у виду, Иштван Балог, свестрана личност Мађарског театра, директор позоришних дружина, глумац, драмски писац, написао је и поставио драму „Черни Ђорђе – Повраћај Београда од Турака”. Рачунајући и на српску имућну грађанску публику, у драму су уметнуте и српске песме. Изведена је 1812. у Пешти и је доживела огроман успех.
Јоаким Вујић је знао важност позоришта у очувању језика и културе и пошто је и сам био заљубљеник у позориште, желео је да се позориште постави и за Србе. Тако је дошао у контакт са Балогом и превео „Черног Ђорђета”, па тако отпочео сарадњу са Балогом која је резултирала првом српском позоришном представом.
Иштван Балог је дао део своје глумачке екипе, а Пештанско позориште уступило је Вујићу потребна декоративно-техничка средства, кулисе и друго. На Вујићеву молбу, пештански магистрат је, без обзира на забрану да се зграда мађарског позоришта уступа другоме, одобрио позорницу у „Рондели” у Будиму. Глумци у „Крешталици” су били: Јоаким Вујић и Иштван Балог, његова супруга Јулија, затим Јекатерина Давидовић, Стефан Дилбер, Јефимија Стојадиновић, ПетарТрифић, Тамаш Фехер. Представа је изведена три пута. Успех је био велик. Тако је рођен српски театар, а тадашње „Новине сербске” су пророчки забележиле: „О да би игра ова предтеча ипредсказање било да се укус Србаља ичувствовање милог рода нашег облагороди” (Политика, 28. 8. 2012).
Ове године навршава се 250 година од рођења оца српског театра Јоакима Вујића који је рођен у Баји 9. септембра 1772. године.
Фотографија: http://www.joakimvujic.com/