1813. – Од рана у бици на Делиграду умро је српски јунак из Првог српског устанка Јован Курсула, опеван у народним песмама. Курсула је био храбар и снажан човек и неустрашив ратник. Није званично имао никакав чин или старешинство нити је то волео. Није желео ником да командује, али ни да други командују њему. Карађорђе га је ценио и сврставао међу војводе. Волео је да се бори и никад није устукнуо пред противницима.
У низу битака истакао се јунаштвом, посебно у боју на Црном врху 1809. када су Турци под командом Алије Гушанца покушали да продру у Гружу и Јасеницу. У септембру 1810. на Варваринском пољу, јунаштвом је задивио и Турке и руске добровољце који су се борили на страни Срба. Тада је погубио турског јунака званог „Црни арапин“.
Због храбрости и јунаштва био је познат као „мегданџија“ и многи су га тако звали. Умро је у августу 1813. године у селу Цветке од рана задобијених у боју на Делиграду. Сахрањен је у гроб своје мајке код старе цветачке цркв са западне стране где се и данас налази његов надгробни споменик. У скоро сваком граду у Србији постоји Курсулина улица. У Београду се Курсулина налази уз Каленића пијацу.
Фотографија: https://www.kurir.rs/