1895. – У Београду је почела са радом прва Српска цртачка и сликарска школа. Отворио ју је Словак Кирил Кутлик и налазила се на Косанчићевом венцу. Ова школа, у веома скромним условима и са оскудним средствима, успела је да заживи и привуче групу полазнике као што су: Коста Миличевић, Милан Миловановић, Драгомир Глишић и Боривоје Стевановић, Надежда Петровић и Љуба Ивановић. Били су то утемељивачи српског модерног сликарства. Исте године, неколико месеци по оснивању, у истој школи отворен је и вечерњи курс за занатлије. Оснивање овог курса представља прву организовану школску наставу примењених уметности у Србији.
После Кутликове смрти, 1900. године, управитељ школе је постао Риста Вукановић, академски сликар. Ова сликарска школа је припремала будуће полазнике страних сликарских академија, али и учитеље цртања за гимназије и више женске школе. Држава је давала издашну финансијску подршку, па је статус школе подигнут на квалитетнији ниво. Године 1905, уз редовне донације државе, школа мења име у Уметничко-занатску школу, са циљем да уметнички оплемени и развије поједине занатске гране. На челу ове школе и даље се налазио Риста Вукановић, тада већ познати сликар, веома заслужан за унапређење ликовне културе Србије. Школа је постојала до 1918. године, а по ослобођењу је продужила рад под називом Краљевска уметничка школа. На темељу ове школе је након 1939. израсла Академија ликовних уметности, данашњи Факултет ликовних уметности.
Фотографија: Дигитална НБС / „Историја Народне библиотеке у Београду” др Мираш Кићовић – Зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу у којој је деловала прва Српска цртачка школа