1877. – У Табану, српској четврти Будима, рођен је Петар Стојановић, композитор, професор и директор Музичке школе „Станковић“ у Београду. Одрастао је у музичкој породици и отац га је подржао у опредељењу да се бави музиком. После завршене гимназије у Пешти, определио се за студије виолине на Националном конзерваторијуму у Будимпешти, где је апсолвирао 1896. године. Школовање је наставио у Бечу и на тамошњем конзерваторијуму стекао чак три дипломе – за виолину, општу композицију и драмску композицију. Године 1904. године, компоновао је Први концерт за виолину и оркестар у де-молу оп. 1, који је наишао на изванредан пријем код критике и публике. Дело је награђено аустријском државном наградом, а потом и наградом Бетовенхауса у Бону.
Петар Стојановић је у Бечу провео пуне две деценије. Био је превасходно српски композитор и извођач. Углавном је наступао као камерни музичар. Дела која је тада компоновао изводила су се у Бечу, Будимпешти, Прагу и другим европским градовима. Касније је компоновао и оперете. Најзначајнију афирмацију као композитор добио је захваљујући свом Другом концерту за виолину и оркестар у Ге-дуру оп. 11. Дело је први пут извео прослављени чешки виолиниста Јан Кубелик 1916. године у Прагу. Поменутим Стојановићевим делима отворен је пут пуном замаху развоја српске инструменталне музике. Године 1925. прешао је у Београд, где је постао професор виолине и директор Музичке школе „Станковић“. У Београду остаје до краја живота. Преминуо је 11. септембра 1957. По њему је названа Музичка школа „Петар Стојановић” Уб.
Фотографија: https://www.rts.rs/