1788. – Погубљен је Коча Анђелковић (Коча капетан), вођа српских добровољаца у аустријско- турском рату. Рођен је око 1755. године у моравском селу Пањевцу (данас Кочино село, општина Јагодина), као Корун, а на неким документима се потписивао и као Коста. Његова жена била је сестра ресавског кнеза Петра из Гложана. Био је имућан човек, трговац стоком. Пола године пред избијање рата пребегао је с породицом у Ковин на Дунаву, где је пред почетак ратa ступио у добровољце и суделовао у обе припремане аустријске експедиције против Београда (1787. и 1788).
Објавом рата Аустрије Турској, 9. фебруара 1788. године, царском прокламацијом, позива се српски народ на борбу против Турака. Тада је Коча прешао у Србију и, као главни организатор, покренуо српски народ на побуну уз помоћ јагодинског проте Јована Миловића. За успешно ратовање и велику храброст, аустријски цар Јосиф II доделио је Кочи чин капетана и одликовао га златном медаљом за храброст. После шест месеци борби с Турцима, услед изостајања помоћи аустријске команде морао се јуна месеца повући у Банат. Турци су га напали, разбили чету а њега заробили и, како изгледа, код Текије набили на колац. По његовом имену народ је овај крај и читав тај рат назвао Кочина крајина, јер је народ са одушевљењем прилазио Кочи, прихватајући ову борбу као могући начин ослобођења од Турака.
Фотографија:https://www.glas-pomoravlja.com/