1812. – Одиграна је прва драма о Првом српском устанку, ”Црни Ђорђе”, аутора Иштвана Балога, у Театру Рондела у Будимпешти. Драма је до данас у разним верзијама најиграније драмско остварење које обрађује тему Првог српског устанка. Представа је била затвореног типа, наиме била је намењена само Србима и Грцима, па су тада први пут у историји овог позоришта штампане и позивнице, односно нека врста програма.
Одјек Првог српског устанка имао је посебног значаја у Пешти с обзиром на то да је у Пешти и Будиму живео велики број Срба. После забране штампања и растурања књига и било какавих списа о Српском устанку, коју је издао Франц Први, 22. јануара 1808, вести из Србије су се усмено преносиле. Аутентична сведочења доносили су, пре свега, трговци који су у Србију уносили оружје.
Живећи међу Србима, а по мајци Србин, Балог је добро говорио српски језик, па су му и сведоци устанка били такође извор у склапању слике о Првом српском устанку. Међутим, на писање ове јуначке драме у четири чина нису га инспирисали само дивљење и значај Првог српског устанка већ и чињеница да би драма са овом тематиком могла да донесе и добру позоришну посећеност. Из његових сазнајемо да је за ову представу владало толико велико интересовање да у позоришту није било довољно места за све који су дошли на премијеру. Зато је представа поновљена већ 15. септембра у немачком позоришту, које је иначе било и веће од «Ронделе». Трећа представа изведена је 27. септембра 1912. Иако је представа званично забрањена 1813. Балог је ову драму са позоришним трупама изводио по приватним кућама, замковима, школама, широм Мађарске — све до 1835. Познато је да су постојале три верзије драме, и да је музику за трећу, са српским колом и новом музиком, компоновао Станковић. Драма је под тим називом приказана на сцени Националног позоришта 31. августа 1857. године. Чињеница да је Балог одабрао управо ову драму за прославу јубилеја, иако је било одобрено само ово једно извођење, указује на њену велику популарност.
Балогова драма о Првом српском устанку је имала пропагандну и информативну улогу, и допринела је јачању националне свести код Срба у Мађарској. За велику популарност овог дела код публике заслужни су и комични елементи из народног живота и трагична љубавна прича, као део споредног драмског тока. Публику су привукле и народне песме и игре извођене на српском и на мађарском језику.
Извор: Научни скуп: Одјеци Првог српског устанка у Херцеговини 
Фотографија: Иштван Балог; https://commons.wikimedia.org/