1808. – Почела је настава на Високој школи у Београду, претечи Универзитета. Тим поводом се 13. септембар обележава као Дан Београдског универзитета. На данашњи дан, Доситеј Обрадовић, управник свих училишта, односно министар просвете, у присуству вожда српског Карађорђа, одржао је прво предавање у тадашњој Великој школи. Прва висока школа у Србији данас је Музеј Вука и Доситеја. Та кућа постоји и данас у Господар Јовановој улици, поред основне школе Мика Петровић Алас, и у њој се налазе Вуков и Доситејев музеј. У њој су се, поред општеобразовних и класичних предмета, изучавали упоредно и домаће државно (уставно) право, међународно право, кривично право и судски поступак. Према Вуку Караџићу, њеном најпознатијем ученику, школу су у почетку похађали синови истакнутих устаничких старешина (Карађорђа Петровића, Миленка Стојковића, Васе Чарапића, Јакова Ненадовића и других), али је свако могао да им се прикључи. Једини услов за упис је био да ученик зна да чита, пише и рачуна, без обзира на узраст. За сиромашне било је обезбеђено благодејаније, нека врста стипендије у облику бесплатног стана и хране.
Турци су 1813. уништили велику и важну библиотеку Београдског училишта. Средиште вишег образовања у тадашњој Србији био је извесно време Крагујевац, у којем је Лицеј основан 1838. године. Године 1841. Лицеј се поново нашао у Београду, а 24. септембра 1863. прерастао је у Велику школу и био је смештен у Капетан Мишино здање на данашњем Студентском тргу. Претходно, он се налазио у згради Конака књегиње Љубице, недалеко од Саборне цркве.
Београдски универзитет сачињен је данас од 31 факултета и више научних истраживачких института, а поседује и систем универзитетских библиотека и рачунских центара. Овај државни универзитет сачињава групација друштвено-хуманистичких факултета, групација медицинских наука и групација техничко-технолошких наука.
Фотографија: Музеј Вука и Доситеја, где је некада била смештена Велика школа; https://sr.wikipedia.org/wiki/
