1840. – Одржан је први јавни бал у Београду, поводом рођендана кнеза Михаила Обреновића. У то време, на дворским баловима су били само строго изабрани гости из ондашње елите. Такође, велики дворски балови су се одржавали по тачно утврђеној процедури, а окупљали су министре и њихове супруге, саветнике, високе официре, дворске госпође и стране дипломате. Свака дама добијала би на улазу књижицу са редоследом игара у коју би уписивала име партнера за сваку игру.
Краљ Милан и краљица Наталија Обреновић су највише пратили и одржавали везу са европским баловима. Гардероба је стизала специјално из Венеције, Лила и Париза. Посебно је била модерна љубичаста боја хаљина, док су мушкарци носили фракове, ешарпе и били су окићени лентама. Игра се доносила из Европе, а бал је почињао колом. Играли су се и менует, полка, мазурка, кадрил. Чула се музика Вердија, Вагнера и Менделсона. У поноћ су се обавезно послуживале крофне.
Кнез Милош је током боравка у Бечу, активно радио на повратку на престо Србије, па је у тежњи да окупи виђеније Србе организовао један велики бал. Тако је године 1846. организован први Светосавски бал за кога је Јохан Штраус написао „Српски кадрил“.Следеће године на Словенском балу у Бечу присуствовало је око 3000 званица, а међу њима и Вук Караџић, чија је кћи Мина носила српску ношњу. Први Светосавски бал у Србији одржан је 1860, под покровитељством кнежевског пара Михаила и Јулије Обреновић. Балови су били манифестација културе, лепоте и игре. Неговали су се елегантне манири, који су били саставни део понашања.
Фотографија: Fortepan / Vargha Zsuzsa