1864. – У Панчеву је умро Јован Поповић, значајан представник српског бидермајер сликарства. Сликарство је учио код Константина Данила. Школовање је наставио 1842. године, на бечкој Академији, код професора Јозефа фон Фириха и Леополда Купелвизера. Након завршетка студија, 1846. године, дошао је у Београд. У том периоду настаје и један од његових најбољих портрета, „Дете с јагњетом“. Из Београда је отишао за Вршац а потом у Панчево.
Својом уметничком активношћу почетком прве половине XИX века, наговестио је почетак ликовног препорода у Кнежевини Србији. Сликао је претежно портрете припадника грађанског слоја, значајних личности српске политичке и културне историје: кнеза Михаила, кнеза Александра Карађорђевића, и друге. Поред портрета сликао је пејзаже и иконописе: у Иригу Николајевска црква (део иконостаса), у Сегедину, Николајевска црква (иконостас), у Ковиљу (иконостас и мобилијар) у Суботици, Вазнесењски храм (иконостас), у Новом Саду, Успенска црква (зидне композиције).
Фотографија: https://sr.wikipedia.org/sr-el/