1816. – Рођена је Марија Поповић Трандафил, једна од највећих српских добротворки. Припадала је оним Новосађанкама и Војвођанкама које су самостално увећавале своје богатство и инвестирале га у помоћ сиромашнима. Као и већина ти добротворки, и Марија је била удовица. Када је остала без деце и мужа, посвећује се добротворном раду и завештавању, највише улажући у образовање деце и помагање најсиромашнијима. Велики део стеченог богатства је одвајала на изградњу задужбина и као за помоћ установама културе и сиромашнима. Често је куповала одећу сиромашнима, набављала им огрев, деци куповала уџбенике, каткад и за читаве разреде, бринула о њима, венчавала младе, давала месечну помоћ сиромашним удовицама, сахрањивала умрле сиромахе.
О њеном трошку су обновљене Николајевска и јерменска црква Светог Гргура Просветитеља која је припадала католичкој заједници, пошто су обе срушене до темеља у бомбардовању 1849. године и после тога остале запуштене. Израђени су нови олтар у Николајевској и Успенској цркви.
У тренутку њене смрти вредност завештане имовине у добрима и новцу износила је 700.000 форинти. После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије. Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне деце у Новом Саду, о коме је требало да се стара Матица српска. Градња задужбине јепочела тек 1908, завршена 1912. године. Осим деце без родитеља, у истој згради је до Првог светског рата била смештена и градска читаоница. Подигла је зграду за сиротиште у којој се од 1927. налази седиште Матице српске.
Фотографија: maticasrpska.org.rs