1835. – Сматра се да је умро Филип Вишњић, један од најпознатијих српских гуслара и народних песника. Рођен је око 1767. у Трнови на Мајевици, али је рано детињство провео у селу Међаше. Док је био дете имао је велике богиње од којих је ослепео, па је тако слеп научио да свира и пева уз гусле. Најпре је певао туђе песме, а касније и своје. Зарађивао је певајући уз гусле и због тога је много путовао, посећујући многа места, испрва само околна села, а онда по целој Босни. Током тих путовања, од народа је сазнао карактерне црте турских паша и капетана, које ће касније ти у својим песмама.
Током Првог српског устанка, настанио се с породицом у Мачви. Ту је путовао по целој Србији. Након неуспеха Првог српског устанка, 1813. с с породицом се настанио у Срему у селу Грку (данас Вишњићево). Опет је много путовао широм Срема, Бачке, Баната и Славоније. Вук Караџић се први пут срео са Филипом 1815. и од тада се залагао да се прикупи што више његових песама, будући да их карактерише оригиналност тематике и квалитет. Филип Вишњих је написао 13 оригиналних песама из Првога српског устанка, од којих су најпознатије „Почетак буне против дахија“, „Бој на Мишару“, а прерадио је 4 старе песме – што је укупно око 5000 стихова. Његове песме су својеврсни споменици историје јер обилују историјским подацима о догађајима и личностима.
Фотографија: bastabalkana.com