1864. – Рођен је Марко Мурат, српски сликар из Дубровника, утемељитељ пленеризма и импресионизма у српском и југословенском сликарству с краја XIX века. Ликовне студије је завршио у минхенској академији 1893. У Немачкој се упознао са Србином, великим добротвором Велимиром Теодоровићем, који му додељује четворогодишњу стипендију. Од тада почињу његове везе са Србијом, тако да ће се 1894. године привремено настанити у Београду, и бити постављен за учитеља цртања и лепог писања у Трећој београдској гимназији. У то врем, је радио портрете многих угледних Београђана, тако је портретисао и српског краља Александра Обреновића и био учитељ сликања младом Александру Карађорђевићу.
До Првог светског рата је учествовао на југословенским изложбама и обављао послове секретара Одбора за организацију уметничких послова у Србији и Југословенству. На Светској изложби у Паризу 1900. године, Марко Мурат је заједно с Пајом и Ђорђом Јовановићем заступао Краљевину Србију са својом историјском композицијом „Улазак (Долазак) цара Душана у Дубровник“, за коју је награђен бронзаном плакетом. Заједно с Ђорђем Јовановићем, основао је 1905. Уметничко-занатску школу, у којој је једно време и предавао. Школа је касније прерасла у Ликовну академију. Овај Србин католичке вероисповести, насликао је више српских национално-историјских мотива и тиме обогатио уметничку баштину. На иницијативу тадашњег министра Љубомира Давидовића, Мурат је постављен за управника за Надлештво уметности и споменике у Дубровнику, то јест као главни конзерватор уметничко-историјских споменика у Дубровнику, где ће остати скроз до одласка у пензију 1932.
Марко Мурат је био један од првих импресиониста на словенском југу који је доследно радио у „пленеру“ и тако израдио многе пејзаже Дубровника и његове околине. У Београду је снажно утицао на стварање сликарске „београдске школе“. У новембру 1922. године добио је краљевски Орден белог орла петог степена, а децембра 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена. Орден југословенске круне трећег реда добио је 1930. године.Био је дописни члан Српске краљевске академије (Академије уметности) од 16. фебруара 1920, прави члан Академије уметности од 16. фебруара 1940, а за академика је проглашен 7. марта 1941.