1823. – Рођен је лирски и епски песник, драмски писац и романсијер Шандор Петефи (Александар Петровић) у граду Кешкерешу, Краљевине Мађарске, Аустријског Царства. Потиче из српске породице Петровић из Баје, која се крајем 18. века доселила у Кешкереш. Шандор Петефи је изабрао као уметничко име од 1843. године. Волео је позориште и једно време радио у позоришту али је тек од 1844, након тешког периода када се опорављао од тифуса, након повратка из аустријске војске, успео да нађе издавача у Пешти. У том периоду је написао своје најбоље и најпознатије песме. Напокон је успео у објави своје прве збирке песама са којом отвара врата славе. Његове песме постале су све популарније, тако да је рано рано постао најпопуларнији мађарски песник.
Такође се сматра и најталентованијим лирским песником Мађарске у 19. веку. Написао је пар новела и романа. Светску славу стекао је љубавном, дескриптивном и револуционарном лириком. Неке од збирки поезије су: „Песма нације“, „Бисери љубави“, „Облак“; епове „Витез Јанош“, и „Апостол“ и роман „Џелатов конопац“. Превођен је на скоро све познатије језике. Петефи је имао велики утицај на јужнословенске песнике, нарочито Јована Јовановића Змаја и Ђуру Јакшића. Заслужан је што је мађарска поезија постала позната у свету. Иако је врло млад умро, иза њега су остала значајна књижевна дела. Јован Јовановић Змај је на српски језик препевао и превео око двадесет Пентефијевих песама. Погинуо је удвадесет шестој години живота, у бици код Сегесвара, на подручју данашње Румуније.
Фотографија: riznicasrpska.net