1807. – Српски устаници су у Првом српском устанку заузели Калемегданску тврђаву и Београд је после три века поново постао престоница српске државе. Устаници, под вођством Карађорђа, ослободили су београдску варош 13. децембра, а Турке потисли у Калемегданску тврђаву. Карађорђе је ослобођење Београда од Турака организовао тако што је су српске снаге напале из више праваца и уз подршку тадашње артиљерије напали Турке и разбили их.
Напад је отпочео два сата после поноћи на Бајрам. Устаници су играли на карту турске неспремности. Први је наступио Конда Бимбаша, Цинцар, који је пребегао из османлијских редова. Заједно са Узун Мирком и још петорицом, Конда је успео да отвори Сава-капије. Остали устаници су почели да надиру кроз капије. Неки од чувених устаника под командом Карађорђа били су Васа Чарапић, који је био смртно рањен док је освајао Стамбол-капију, на месту данашњег Народног позоришта. Ту су и Милоје Петровић Трнавац, Симо Марковић, Станоје Главаш, Вуле Коларац, Сима Марковић, Јанко Катић, Милан Обреновић, Младен Миловановић и Миленко Стојковић. У опсади Београда су учествовали и Лука Лазаревић и Прота Матија Ненадовић који су имали да притичу у помоћ где треба.
Борба за Београд трајала је 10 сати, током којих је погинуло 300 Турака и 54 српских јунака. Турци су се затворили у београдску тврђаву, коју су устаници заузели 8. јануара. Тако се овај датум, 8. јануар 1807, узима као датум ослобађања Београда од турске власти.
Графика: Константин Н. Ненадовић