1856. – Рођен је Стеван Стојановић Мокрањац, музички педагог и композитор (најпознатији по својим руковетима). Назив „руковети“ нашао је у старој народној речи и тиме назначио спој свог музичког стваралаштва и старе народне уметности. Руковет је композиција писана у облику хорске рапсодије сачињене од низа песама, за које је композитор нашао надахнуће у фолклору. Мокрањац их је написао 14, а 15 није довршио. По оцени музичких стручњака, најлепша је „ Десета руковет“, с темом „ Биљана платно белеше“. Његово дело сматра се најзначајнијим у развоју српске националне музике у 19. веку ( „ Руковети“, „ Приморски напјеви“, „ Литургија“). Надимак Мокрањац добио је по селу Мокрање, одакле потиче његова породица.
Музичке студије започео је у Београду, да би их 1880. године наставио у Минхену, а 1884. у Риму. Затим је две године студирао у Лајпцигу, где је написао Прву и Другу руковет – „Из моје домовине“ и „Три су сеје збор збориле, чија је она девојка“. У Београд се населио 1887. године и постао диригент Београдског певачког друштва, и на том месту остао до краја живота. Један је од оснивача прве „Српске музичке школе“ (1899) (после његове смрти Музичка школа „Мокрањац“) и члан Српске краљевске академије.
Стеван Стојановић Мокрањац се сматра„оцем српске музике“ и најзначајнијим музичким ствараоцем српског романтизма. Његова дела представљају камен темељац музичког стваралаштва у Србији.
Фотографија: САНУ