На данашњи дан

1811. – У Србији су основана прва попечитељства (министарства). У то време је Правитељствујушчи совјет сербски био један од централних органа власти Србије током Првог српског устанка. Совјет се састојао од 12 изабраних представника из 12 нахија. Имао је и председника који се сваког месеца бирао од 12 тих представника.

Да би учврстио свој положај и ојачао Србију, Карађорђе је 11. јануара 1811. године објавио нову организацију државе и нови устав. Такође је реформисао Правитељствујушчи совјет тако што су основана попечитељства (министарства) и Велики земаљски суд.

Суштина комплетне уставне реформе била је јака централизација власти и подређење локалних органа. На тај начин су и кнежевине изгубиле самосталност. На места шест попечитеља (министара) постављени су неки од најученијих и најзначајнијих Срба тог времена: Младен Миловановић (за војску), Петар Добрњац (за правосуђе), Доситеј Обрадовић (за просвету и црквена дела), Миленко Стојковић (за иностране послове), Јаков Ненадовић (за унутрашње послове) и Сима Марковић (за финансије). Имајући у виду да је војвода Миленко Стојковић одбио место попечитеља, први српски министар спољних послова постао је Миљко Радоњић. Место министра правосуђа је одбио Петар Добрњац, па је уместо њега први министар правде постао Илија Марковић. Први министар просвете је постао најученији Србин тог времена, ректор Велике школе у Београду, Доситеј Обрадовић.

Овим уставним реформама, Карађорђе је у значајној мери оснажио своју власт и учврстио темеље монархијског уређења као оличења јединства будуће Србије. Врховни Вожд и Председатељ Правитељствујушча совјета Народња био је Ђорђе Петровић Карађорђе.

Фотографија: Доситеј Обрадовић отвара Велику школу, рад Боривоја К. Раденковића, око 1920. године – www.dositejeva-zaduzbina.rs)