1891. – У Инсбруку, (Аустрија) рођена је Диана Будисављевић, хуманитарка аустријског порекла која је током Другог светског рата спасла преко 15000 деце из логора смрти у Независној Држави Хрватској. О њој и страшном времену у ком је живела сазнајемо на основу „Дневника Диане Будисављевић“, књиге која је настала на темељу дневника који је водила у том периоду.
Акција коју је Диана спровела сматра се једном од најтежих и бројно најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату. Прикупљала је храну, одећу и лекове за жене и децу у логорима. Из логора је спасла већином децу српског порекла, углавном с Козаре и Кордуна, касније откривена документа показују да је било и много деце другог порекла и различитих вера.
Диана је била удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа клинике Медицинског факултета у Загребу. Он је био један од малобројних Срба који су поштеђени за време НДХ. Према подацима из њеног дневника, рад на спасавању је започела у другој половини октобра 1941. године.
Децу коју је успела да спаси, смештала је на различите начине: по разним хрватским породицама, по објектима католичке цркве, и по разним објектима који су били за нијансу бољи од логора. Власти НДХ нису биле одушевљене њеним напорима да дође до хране и осталих потрепштина. Због тога је Диана све обезбеђивала приватним, добровољним прилозима грађана. Свако ко се ипак усудио да помогне Диани ризиковао је живот, те стога и подршка није била велика. Ипак, међу људима који су пружили подршку Диани биле су бројне архитекте, сестре Црвеног крста, али и људи из Министарства социјалног старања НДХ.
Ризици са којима се Диана свакодневно суочавала били су вишеструки. Пошто је често одлазила у логоре, где су због нехигијенских и нељудских услова харале различите болести, ни Диана није била поштеђена. Прележала је тифус, а и њено психичко здравље је било нарушено јер је због свих страхота које је видела доживела три нервна слома у том периоду.
Пред крај рата, у мају 1945, агенти ОЗНЕ су јој одузели целокупну картотеку деце, бележницу за налажење непознате деце, регистар фотографија и свеску с пописом посебних ознака на деци. Ипак њени хуманитарни напори нису могли бити поништени. Исцрпљено тортуром, глађу и болешћу, ипак је више од 12000 деце избављено из логора, преживело рат и дочекало старост. Након рата, Диана се повукла. О свом раду није говорила и никада се није у потпуности опоравила од последица обиласка логора. Умрла је у свом граду, Инсбруку, 1978. године.
Фотографија: gradistocnosarajevo.net