1699. – У Сремским Карловцима је потписан мир између Свете лиге (Хабсбуршка Монархија, Млетачка Република, Пољска, Русија) и Османског царства. Потписивањем Карловачког мира, окончан је 16 година дуг рат, који је 1683. започео везир Кара Мустафа-паша походом на Беч. Закључцима уговора свакој потписаној странци припао је део земаља освојених дотадашњим ратовањима. Граница Османскога царства према Хабсбуршкој Монархији повукла се на токове река Саве и Уне. Хабсбуршки цар Леополд стекао је целу Угарску и Трансилванију, осим темишварског Баната, који је остао у саставу Османскога царства, затим Славонију и већи део Среема (осим југоисточног дела са Земуном, Румом и Сремском Митровицом), те Хрватску до Уне и јужно од Велебита. Пољској је враћена Подолија (Подолск) и западни део Украјине, а Османско царство морало је до 1700. препустити Русији Азов, право на неограничену пловидбу Црним морем као и пловидбу трговачких бродова кроз Средоземље.
Каже се да је управо у Сремским Карловцима, поводом потписивања овог мира први пут одржан округли сто, најважнији појам дипломатије и равноправности учесника. На месту потписивања мира подигнута је богомоља 1817. која је и данас позната као Капела мира.
Фотографија: званичан документ Карловачког мира; en.wikipedia