На данашњи дан

1236. – У Србију је стигао глас да је у Трнову, у Бугарској умро Растко Немањић, (Сава Немањић), српски принц, монах, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Његовом заслугом основани су књижевни и школски центри у манастирима. Сава је оставио више писаних дела. Зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Карејски типик, Хиландарски и Студенички типик и Законоправило. Образујући будуће службенике православне цркве стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку.

Са 17 година је побегао на Свету гору и тамо се замонашио. Заслужан је за оснивање манастира Хиландара на Светој гори и Студенице. После очеве смрти, настанио се у Студеници. Ту се посебно током мирних година, после измирења Стефана Првовенчаног са Вуканом, почео бавити великим реформама и организацијуом српске цркве. Сава је много путовао по народу, поучавао га је увек и сваком приликом у свим правцима и надзирао је рад свештеника у цркви и у народу. Утицај његов и рад у то доба упућен је био у разним правцима, и ван цркве и верских ствари. Он је био у великом стилу народни учитељ и просветитељ. Он се у то доба бавио и књижевношћу, израдио је типик за манастир Студеницу, где је у уводу написао кратко житије свога оца, описао наравно у првом реду његова богоугодна дела, особито последње године његовог живота и његову смрт.

Године 1220, саставио је Законоправило Светог Саве, које је постао основни законик српске цркве, али и државе и тако је било на известан начин први српски устав. Законоправило је зборник закона са тумачењима састављен да се уреди велика област друштвених односа, првенствено црквених, али и грађанских. Као игуман Студенице, а затим и архиепископ Србије, Сава је за свог брата и Србију обављао и дипломатске послове. Тако је Стефан Првовенчани послао архиепископа Саву (око 1220) да преговара са угарским краљем Андријом II и одговори га од рата против Србије.

Са једног дуготрајног путовања у Јерусалим Сава се није вратио у Србију. Пролазећи кроз Бугарску, преминуо је у јануару 1236. године, а био је сахрањен у тадашњој бугарској престоници Трнову. Српски краљ Стефан Владислав молио је да се мошти пребаце у Србију и после годину дана, Савино тело је у мају 1237. пренето и сахврањено у манастиру Милешева. За време Отоманског царства, Турци су их извадили и 1594. године спалили на Врачару у Београду. Верује се да је на том месту подигнут храм Светог Саве у Београду.

Фотографија: https://www.rts.rs/