2012. – У Београду је преминуо Живан Сарамандић, који је од 1968. до своје смрти био стални члан опере Народног позоришта. “Српски Шаљапин”, како је био познат због свог величанственог гласа, певао је оперу, џез, руске и наше народне песме. Маркантан певач, моћног гласа и стаса остаје заувек на трону, као цар српске оперске сцене. Када би запевао освајао је бојом и јачином гласа, топлином и огромним распоном, како у дубинама, тако и у висинама.
Остварио је запажене улоге у операма Набуко, Дон Карлос, Аида, Бал под маскама, Ернани, Макбет, Риголето, Травијата, Трубадур. Такође и руском репертоару, као што су Евгеније Оњегин, Борис Годунов, Кнез Игор, Иван Сусањин. Све до своје смрти био је у с Милком Стојановић, која је била велика звезда и једна од наших ретких примадона у Метрополитену у Њујорк Живан је одбио бланко уговор директора чувене Бечке опере, затим понуду Римске и Напуљске опере. Није хтео да живи нигде ван Србије. Наступао је на најлепшим и најзначајнијим оперским сценама у свету, попут Бољшог театра и Карнеги Хола. Певао је и на престижним сценама у Софији, Атини, Будимпешти, Прагу, Варшави, Кијеву, Одеси, Лењинграду, Барселони, Берлину, Паризу, Даблину. Остаће запамћен као српски „кнез међу басовима“.
Фотографија: https://www.politika.rs/; из личне архиве Милке Стојановић