1901. – Умро je Светозар Милетић, српски адвокат, вођа Срба у Војводини у борби за национална права у Аустро-Угарској, борац за либералне реформе, новинар и писац. Гимназију је завршио у Новом Саду, Модри и Пожуну (Братислава), а Правни факултет у Бечу, где је докторирао 1854. Адвокатски испит полаже 1856. у Новом Саду, где се наредну деценију успешно бавио адвокатуром.
Светозар Милетић је био учесник револуционарних превирања у Јужној Угарској 1848, као и један од организатора прве скупштине Уједињене омладине српске и Дружине за ослобођење и уједињење српско. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у Хрватском и Угарском сабору 1865.
Марта 1861, када је имао 35 година, изабран је за градоначелника Новог Сада. Био је први Србин на тој функцији и најмлађи градоначелник у историји. Око себе је окупио интелектуалну елиту тог доба, као што су Јован Јовановић Змај, Јаша Игњатовић, Лаза Костић. Као градоначелник, прогласио је српски језик званичним, а укинуо немачку реалку. Захваљујући њему, подигнута је Градска кућа у српском делу Новог Сада. У том периоду био је и председник Српске читаонице, када је основано и Српско народно позориште. Основао је и Српску народну слободоумну странку. Због такве активности, угарска влада га је суспендовала с места градоначелника.
Године 1866. Милетић је покренуо најзначајнији и најутицајнији српски дневни лист у Аустроугарској – Заставу. Био је њен дугогодишњи уредник и аутор великог броја текстова. Због својих националних активности, осуђен је 1870. на годину дана затвора. Угарске власти су га поново ухапсиле у јулу 1876, и због политичког деловања осуђен је на шест година затвора. У затвору је почео да физички слаби и оболева. На крају је изашао из затвора после три године, када га је на захтев ћерке Милице помиловао аустроугарски цар. Након изласка из затвора повукао се из политичког живота. Био је један од најзначајних политичких вођа Срба у Војводини.
Фотографија: САНУ