1814. – У Бечу је објављена „Мала простонародна славено-сербска песнарица“, Вука Стефановића Караџића. На овај начин је Европа први пут имала прилику да се упозна са српском народном поезијом. У збирци се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи.
Вук је веома рано почео да бележи народне песме, приповетке, пословице и друге умотворине, чим се упознао с Јаном Копитарем, који је био наклоњен словенским народима. То је био Вуков први корак у великој реформи која ће наступити његовим залагањем за стандардизацију српског језика.
Фотографија: http://digital.bms.rs/