1901. – У Бечу је преминуо српски краљ Милан Обреновић, син Милоша Обреновића и Елене Марије Катарџи. После убиства кнеза Михаила, млади Милан је иако малолетан, изабран за његовог наследника, али је почео заиста да влада тек 1872. Под његовом влашћу, била су два српско-турска рата, где је Србија изгубила у првом, а победила у другом. Захваљујући Милановој политици, Србија је на Берлинском конгресу добила четири округа – нишки, пиротски, топлички и врањски округ.
Краљ Милан није био омиљен у народу и на њега су извршена четири покушаја атентата. Тек 1888, краљ је донeо либералнији устав у ком је обезбедио већа права грађанима и штитио их од самовоље власти. Забрањени су били преки судови, извршење смртне казне политичким затвореницима, а штампи је гарантована слобода. На овај начин, Србија је постала уставна и парламентарна монархија. Међутим, после тога је абдицирао и власт препустио сину Александру. Вратио се у Србију 1897. Тада је био постављен као врховни командант војске, коју је реформисао и модернизовао. То ће нарочито бити значајно за српске победе у Балканским ратовима и Првом светском рату. Пошто се противио браку сина Александра и Драге Машин, трајно се повукао из Србије 1900. године.
Фотографија: слика Стеве Тодоровића; http://politikin-zabavnik.co.rs/