1990. – Умро је Ненад Радуловић, звани Неша лептир, фронтмен групе „Последња игра лептира“, композитор, текстописац, музичар, аранжер, незаборавни имитатор и мајстор смеха. Створио је многе хитове југословенске поп-сцене као што су „Дечко, ајде олади“, „Умиру јелени“, „Груди моје балканске“, „Двадесет и две“, „Сличуге“ итд.
Званичан деби група „Последња игра лептира“ имала је 1981. године на Палилулској олимпијади културе. После тога, Неша се нашао и у студентском програму Индекс 202 – Индексово радио позориште. Следеће године, 1982, појављује се први албум „Напокон плоча“. Трећи албум по реду Опет плоча – срце од меда добија од ПГП-РТС титулу дијамантске плоче. Али праву потврду своје вредности Лептири су добили 1986. године четвртим албумом „Груди моје балканске“ (ПГП-РТС, дијамантска плоча). Неша је издао и један соло албум, заправо пародију на народњаке – „Нико нема што Питон имаде“ и постаје Слободан Ђорђевић Питон, који је засмејавао све на простору бивше Југославије. Имитирао је тадашње политичаре и звезде и био прави гег-мајстор. То је било и последње што је урадио у својој јединственој каријери. Сматра се једном од најтрагичнијих звезда у српској музици, јер је доста млад преминуо од карцинома, који је погрешно лечен. У Београду је добио плато по свом имену „Плато Неше Лептира“ испред Установе културе „Палилула“.
Фотографија: istorijskizabavnik.rs