1895. – Рођен је Милан Кашанин, први српски историчар уметности, Сорбонац, романсијер, есејиста, директор Музеја кнеза Павла, а након Другог светског рата директор Галерије фресака.
После завршетка новосадске гимназије 1914. одлази на студије у Паризу. Дипломирао је историју уметности на Сорбони 1923. године. По повратку у Београд бавио се ликовном критиком. Докторирао је на Београдском универзитету 1928. Због својих квалификација те исте године постаје директор Музеја савремене уметности, који се налазио у Конаку књегиње Љубице у Београду. Спајањем Музеја савремене уметности и Историјско-уметничког музеја настао је 1935. Музеј кнеза Павла, на чије је чело постављен Кашанин. Касније се музеј сели и постаје оно што данас знамо као Народни музеј.
Пред крај Другог светског рата, на њихову породичну кућу пала је бомба и уништила све, библиотеку, дневнике, све. Цела породица се нашла на улици, али их је привремено примила једна београдска породица. Милан Кашанин је успео да током целог рата сачува у целости збирку музеја. Нажалост, након рата на тај његов потез се гледало као на издају. Доласком комуниста на власт после рата, постао је политички неподобан и смењен је као директор Музеја кнеза Павла и насилно пензионисан.
Године 1953. основана је Галерија фресака, а будући да је Кашанин једини имао потребне квалификације, враћен је из принудне пензије. На челу ове установе остао је осам година, док није обучио нове кустосе.
Носилац је бројних одликовања као што су орден св. Саве, орден Легије части. Међутим, упркос многим културним заслугама, никада није примљен у Српску академију науке и уметности, будући да се није слагао с политичком климом у земљи.
Фотографија: https://osetisrbiju.rs/