На данашњи дан

1869. – У Београду је отворен је  културни центар „Грађанска касина“, претеча „Коларчевог народног универзитета“. „Грађанска касина“ је отворена у згради Задужбине Николе Спасића. Основана је са циљем да Београђанима пружи место за дружење и састанке. Овде су млади и учени људи могли боље да се упознају, размене идеје и покрену активности које ће дефинисати интелектуални и друшвени развој Београда. Најпре су на састанке долазили пословни људи, а потом и трговци, чиновници, новинари, официри, привредници, уметници и професори Универзитета.

Од самог почетка је то било и средиште многих друштвених збивања. Осим забава и дружења, у њој су Београђани слушали концерте и јавне беседе. Редовно се долазило и на научна предавања. Биле су организоване и хуманитарне акције. У Грађанској касини су се посећивале и уметничке изложбе. Иако их у то време није било много, своје радове су излагали сликари попут Ђорђа Крстића, Петра Убавкића и Уроша Предића. Сем тога, у Грађанској касини се доста и читало, јер је библиотека била богата не само бројним насловима, већ и одабраним часописима. Значај Касине што је у њој, на иницијативу др Владана Ђорђевића, основан Српски црвени крст, 1876, а затим и Српско новинарско удружење, 1880. године. Касина је деловала 5 деценија, све до Великог рата, а после је пресељена и њен значај је остао у томе што је била прва институција такве врсте и што су у њој основане и друге значајне институције.

Фотографија: Кнез Михајлова почетком 19. века; commons.wikimedia.org