1880. – У Нишу је рођен Добрица Милутиновић, бард српског позоришта. Школовао се у Крагујевцу и Нишу, где је на ђачким представама запажен његов глумачки дар. Неко време је студирао глуму у Минхену. По препоруци Милована Глишића, из путујуће позоришне трупе „Синђелић“ долази у Народно позориште у Београду. Учествовао је у настајању Опере Народног позоришта у Београду.
Велики романтичар српског позоришта, своје најуспешније глумачке изведбе одиграо је у преко 100 улога домаћег и светског репертоара. Био је Максим Црнојевић, Митке, Дон Карлос, Ромео, Отело, Лир, Вронски. У првој српској опери „На уранку“, имао је једну од главних улога. Играо је на филму, снимао за радио. Пленио је својим бујним темпераментом, сензибилитетом и емоцијама, баритоном и изузетно лепом фигуром. Њему у част, 1980. године, установљена је глумачка награда „Добричин прстен“ за животно дело.
Фотографија: Милутиновић са братом Севером; http://fotomuzej.com/
